Nagradni konkurs - Maštarije o Nišekspresu

datum: decembar 2009. godine

Krajem 2009. godine deca osnovnih škola u Nišu maštala su na temu “Izmaštani autobus” i “Vozim se i maštam”. Na adresu Click to enlarge “Niš-ekspresa pristiglo preko 500 dečjih radova. Predsednik žirija za najbolji likovni rad bio je akademski slikar Perica Donkov, a predsednik žirija za najbolji literarni rad bio je književnik Goran Stanković. Prvu nagradu za najbolji likovni rad dobio je Dimitrije Đorđević učenik 8/1 O.Š.”Đuro Jakšić” iz Jelašnice, a prvu nagradu za najbolji literarni rad dobila je Miljana Spasić učenica 7/6 O.Š.”Branko Miljković ” iz Niša. Najbolju pesmu na ovu temu napisala je Tamara Petković učenica 4/3 O.Š.”Radoje Domanović iz Niša. “Niš-ekspres” je najbolje nagradio biciklama i knjigama naših najboljih pisaca i pesnika za decu.



Prva nagrada za likovni rad




Prva nagrada za literarni sastav
 

      Bila je zima, šetala sam pustinjom. Ugledala sam livadu punu cveća i leptira. Leptiri su stajali jedan pored drugog. Čekali su da izaberem s kim ću poći na putovanje.

      Ti leptiri nisu bili obični. Bili su veličine autobusa. Ah, pa to i jesu autobusi. Svi ti autobusi su bili različiti. Na krilima su im se presijavale raznobojne šljokice. Izgledali su čarobno.

      Izabrala sam autobus u obliku leptira crvene boje. Zvao se Mo. Popela sam se na njegova leđa i on se poput aviona podigao na nebo. Na nebu je bila gužva u saobraćaju. Moj crveni autobus se najbolje snalazio u toj gužvi. Semafori su bili pokvareni, pa su saobraćaj kontrolisale ribe.

      Izbegli smo gužvu i u obliku puža, otpuzali do Marsa.Tamo su nas dočekali Marsovci, Moova žena i njegova deca. Skakutali su oko nas i pevali nam pesme oduševljeni lepotom ovog autobusa. Za uspomenu ponela sam jedan kamen sa Marsa u obliku slova M. Pozvala sam Marsovce da dođu na moju planetu i vide i provozaju se ovakvim autobusima.

      Sa Marsa odleteli smo na malo ostrvo. Moj autobus u obliku leptira je taj put savladao bez problema jer je imao najsavremeniji motor. Iznad ostrva je bio natpis od oblaka. Pisalo je "Svi su dobrodošli". Sleteli smo. Mom leptiriću su se tada krila pretvorila u noge. Bio je spreman da me povede u obilazak.

      Prošli smo pored jezera. Autobus je imao opremu, pomoću koje smo mogli da uživamo u prelepim dubinama ovog čarobnog jezera. Iznad jezera letele su žabe i cvrkutale. Od lokvanja do lokvanja skakutali su vilini konjici i kreketali. Preko mosta koji se prostirao preko jezera nastavili smo put.

      Most je vodio do bašte. Iako je moj autobus iz mašte mogao da leti, pošli smo preko mosta, da bi osetili kakva je vožnja ovim autobusom asfaltom. U toj bašti bilo je dosta cveća. Oko orhideja bila je ograda. Ogradu su popravljale pčele. Na trenutak su se zaustavile oduševljene lepotom mog autobusa. Ograda je srušena jer je slon preplašio miša. Uplašeni miš je trčao pa je srušio ogradu i zgazio orhideje.

      Skakavac Pol nas je pozvao na bal, koji je priređen u čast novog kralja lava, misleći da bi se kralj oduševio ovakvim autobusom. Mo i ja nismo bili prikladno obučeni pa su se krava, žirafa i tigar ponudili da reše taj problem.

      Ostatak dana Mo i ja smo proveli na krošnji jagode i jeli ukusne plodove.

      Pala je noć a ja sam dobila prekrasnu balsku haljinu a Mo žuto odelo. Put do balske dvorane bio je popločan lišćem. Sve zvanice su se okretale sa mojim čarobnim autobusom. Dvoranu su osvetljavali svici a posluženje su služile zebre. Najviše mi se dopao sok od dijamanata.

      Igrali smo. Igru je prekinuo Pol, koji nas je zamolio da obučemo kupaće kostime od kamilice i jorgovana, koji su bili u garderobi i da odemo do jezera.

      Za nekoliko minuta bili smo u vodi. Plivali smo i gnjurili i hvatali sedefne školjke, koje su nam se do juče činile nedodirljivo.

      Kada smo izašli iz vode bila sam umorna i zamolila Moa da se vratimo kući. Nismo hteli da letimo već smo se našim autobusom dovezli do naših kuća. Volela bih da se ovo moje maštanje, jednog dana pretvori u stvarnost. 
 
 
Miljana Spasić VII/6
O.Š. "Branko Miljković"

 


 
Najbolja pesma

Vozim se i maštam
Moje misli lete
U autobusu sreće
Obilazim noćas svako milo dete. 

Kovčeg smeha, kovčeg zdravlja,
Kovčeg ljubavi i sreće,
Sve to vozi ovaj autobus
On je čudo najveće. 

Prvi osmeh bratu daću
"Budi srećan" šaputaću,
Dok on slatko noćas spava,
Usnula mu lepa glava. 

Idemo dalje, posao zove
Nema odmora noći ove.
Autobus vozi sve tiše i tiše
Čuje se samo rominjanje kiše.

Puno je dece noćas u gradu,
Kojima treba uliti nadu.
Komadić zdravlja, zrno sreće
Autobus njima noćas doneće. 

Spava moj grad
Ovde na jugu
Od jutra više
Ne znamo za tugu. 

Usnula mi glava
Na ramenu pala
Čujem čiku koji s osmehom kaže:

"Da l¢ izlaziš mala?" 

Lagano se budim
Iz divnog sna,
Ja zaista želim
Da sva deca budu vesela. 

Autobus sreće
Još u mašti živi,
Nek su nam i odrasli
Zdravi, srećni bili!!! 

Tamara Petković IV/3
O.Š. "Radoje Domanović"